Arsen Dedić - NE DAJ SE INES

Arsen Dedić - NE DAJ SE INES / Pesmu govori Rade Šerbedžija / Poezija, Recitacija, Tekst:
Ne daj se, Ines.
Ne daj se godinama moja Ines.
Drukčijim pokretima i navikama,
jer još ti je soba topla;
prijatan raspored i rijetki predmeti.
Imala si više ukusa od mene.
Tvoja soba – divota.
Gazdarica ti je u bolnici.
Odvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima,
pratila me drugog jutra oko devet do stanice.
I ruši se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom, kao list,
niz jednu beogradsku padinu.
U večernjem sam odijelu i
opkoljen pogledima.
Ne daj se mladosti moja.
Ne daj se, Ines.
Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda, slučajno, uz vruću rakiju,
i sa svega nekoliko rečenica loše prikrivena želja.
Tvoj način gospođe a obrazi seljanke.
Prostakušo i plemkinjo moja!
Pa tvoje grudi, krevet,
i moja soba obješena u zraku kao naranča,
kao narančasta svjetiljka,
nad zelenim i modrim vodama Zagreba;
Proleterskih brigada 39, kod Grkovic.
Knjige i ploče na istim policama.
Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih
tramvaja.
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva,
upotreba zajedničke kupaonice
i – molim Vas ako me ko traži …
Ne daj se mladosti moja.
Ne daj se Ines.
Evo me, ustajem tek da okrenem ploču.
Da li je to nepristojno u ovakvom času?
Mozart, Requiem, Agnus Dei.
Meni je ipak najdraži početak.
Raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih
podataka naše mladosti,
koja nas pred vlastitim očima vara i krade i napušta.
Ne daj se, Ines,
poderi pozivnicu, otkaži večeru.
Prevari muža odlazeći da se počešljaš
u nekom boljem hotelu.
Dodirni me ispod stola koljenom
generacijo, ljubavnice.
Pa ja znam da će još biti mladosti,
a nikad više ovakve;
u prosjeku 1938.
Ja neću s kim moći ostati mlad,
i ta će mi mladost teško pasti.
I bit će ipak da ste vi u pravu,
jer sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno.
Ponovno počinje kiša
kao što kiši u listopadu na otocima.
More od olova i nebo od borova.
Udaljeni glasovi koji se miješaju:
glas prijatelja, majke, broda, brata.
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu.
I nestalo je svjetla s tom bjelinom.
Još malo šetnje uz more i gotovo;
Ne daj se, Ines.

Arsen Dedić

Video i audio obrada: Bistrooki tim @bistrookikutak
Zabranjeno je preuzimanje audio i video snimaka sa našeg kanala i postavljanje na druge YouTube kanale, facebook / instagram, X, TikTok i ostale društvene mreže, internet portale i uopšte reupload naših video i audio klipova. Ispoštujte nečiji trud, podelite link videa, nije teško biti fin :)

[Goxy]

Све је то лепо али је прошло време...
У ово данашње време би рецитација почињала са реченицом: Не дај се Инес... Не испод 50 евра."
😁

[gordanakurtinovic]

DVIJE BEZVREMENSKE LEGENDE ARSEN I RADE.CAST MI JE BITI NIHOVIM SUVREMENICIMA

[slavicastanojevic]

Od ovoga ne može bolje bravo za Radeta i za ovo emotivno izvođenje uz pratnju Arsena predivno.

[Darko]

Ovo nije samo pesma.
Ovo je umetničko delo!

[gordanakurtinovic]

CAST MI JE STO MI JE DJEVOJACKO PREZIME ISTO KAO JEDNOG OD OVA DVA LEGENDARNA UMJETNIKA ZA MNOGE GENERACIJE

[jelenapetrovic]

Legendo Serbedzija ti si idol Lola divna dama nezaboravna uvek ostajete zabelezeni za sva vremena NEDAJ SE INES takvi kao vi 💝💝🌏🌴ne nestaju nego tek pocinju i radaju se ponovo nastavljajuci zashvaljujuci vasim delom to je moja omiljena poema svih vremena 💝🌏🌴

[bistrookikutak]

Arsen Dedić - NE DAJ SE INES / Pesmu govori Rade Šerbedžija / Tekst:
Ne daj se, Ines.
Ne daj se godinama moja Ines.
Drukčijim pokretima i navikama,
jer još ti je soba topla;
prijatan raspored i rijetki predmeti.
Imala si više ukusa od mene.
Tvoja soba – divota.
Gazdarica ti je u bolnici.
Odvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima,
pratila me drugog jutra oko devet do stanice.
I ruši se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom, kao list,
niz jednu beogradsku padinu.
U večernjem sam odijelu i
opkoljen pogledima.
Ne daj se mladosti moja.
Ne daj se, Ines.
Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda, slučajno, uz vruću rakiju,
i sa svega nekoliko rečenica loše prikrivena želja.
Tvoj način gospođe a obrazi seljanke.
Prostakušo i plemkinjo moja!
Pa tvoje grudi, krevet,
i moja soba obješena u zraku kao naranča,
kao narančasta svjetiljka,
nad zelenim i modrim vodama Zagreba;
Proleterskih brigada 39, kod Grkovic.
Knjige i ploče na istim policama.
Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih
tramvaja.
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva,
upotreba zajedničke kupaonice
i – molim Vas ako me ko traži …
Ne daj se mladosti moja.
Ne daj se Ines.
Evo me, ustajem tek da okrenem ploču.
Da li je to nepristojno u ovakvom času?
Mozart, Requiem, Agnus Dei.
Meni je ipak najdraži početak.
Raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih
podataka naše mladosti,
koja nas pred vlastitim očima vara i krade i napušta.
Ne daj se, Ines,
poderi pozivnicu, otkaži večeru.
Prevari muža odlazeći da se počešljaš
u nekom boljem hotelu.
Dodirni me ispod stola koljenom
generacijo, ljubavnice.
Pa ja znam da će još biti mladosti,
a nikad više ovakve;
u prosjeku 1938.
Ja neću s kim moći ostati mlad,
i ta će mi mladost teško pasti.
I bit će ipak da ste vi u pravu,
jer sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno.
Ponovno počinje kiša
kao što kiši u listopadu na otocima.
More od olova i nebo od borova.
Udaljeni glasovi koji se miješaju:
glas prijatelja, majke, broda, brata.
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu.
I nestalo je svjetla s tom bjelinom.
Još malo šetnje uz more i gotovo;
Ne daj se, Ines.