BouW - Ostati jak (Official video)

Potpuno nenadan izbor prve pesme koja će dobiti spot sa prvog albuma "Kratka uvertira".

Igra: Jelena Danguzov, balerina Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu, kojoj se ovim putem ponovo zahvaljujem na svemu!
Kamera, režija i montaža: Srđan Grubački i Boba Vidrić
Svetlo: Aleksandar Brustul
Asistent: Aleksandar Danguzov

Hvala Narodnom pozorištu "Toša Jovanović" na ustupljenom prostoru.

Fracture Pictures 2015.

Tekst i vokal: Boba Vidrić BouW

Uvod:
Pusti muziku, dohvatim mikrofon, i prospi dusu u stihove...

Strofa 1:
Kada zamisliš se malo nad svojim životom,
Kada shvatiš da si sam u borbi sa flotom,
Tada herojstvom sakrivaš nesigurnost,
Pa toneš u ponor za svoj ponos,
I svaki stav polako prelazi u prkos,
U suštini nije cilj, ali nesto vuče nos,
U pravcu zvezda, da pokazeš da niko ne zna,
Da nađe izlaz iz ove rupe bez dna,
Teško povlačiš granicu jave i sna,
San jeste realan, ali teško ostvariv, to znaš,
Iako imaš dar, mehanizam ima kvar,
Ali da je lako, ne bi imalo tu čar,
A ljudi su tu da poverenje zloupotrebe,
Svako se trudi da se za sebe ogrebe,
Pa pravih često nema, i tišina povede,
I dok se okreneš, nema nikog pored tebe,
Tada ostanem negde sa papirom solo,
I olovkom u ruci, na betonu golom,
Grafitno srce prosipa i moje svakim slovom,
Kada sebe nadjem pred samim sobom,
Tada nema nazad, nema obilaznog puta,
Nema ko da slaže, ili očima koluta,
Iskrenost dobija brutalnu crtu, postrojim misli u vrstu,
I za trenutak drzim sebe u malom prstu...

Refren:
Osetićeš znoj kad staviš prst na čelo,
Biće prisutan strah kad dalje ne budeš smeo,
Treba ostati jak kada iznutra poklekneš,
Osetićeš bol, boleće dok ne ustaneš,
Osetićeš znoj kad staviš prst na čelo,
Biće prisutan strah kad dalje ne budeš smeo,
Treba ostati jak kada iznutra poklekneš,
Neka boli, znaj da vredi, od sebe nemoj da odustaješ...

Intermeco:
Osetićeš znoj, (nemoj da odustaješ)
Biće prisutan strah, (nemoj da odustaješ)
Treba ostati jak, (nemoj da odustaješ)
Nikada...

Strofa 2:
Carstvo gradjevina od betona, ruka često sklona,
Olovkom da stvara, dok se ulicama hoda,
Sivo, sivo i crno, tek po neke nijanse,
U malom gradu, velike životne farse,
Čeljust zveri realnosti, čik vuci za rog,
U pokušaju da izvučeš ruku, hvata te za nogu,
Pa se iz borbe izvlačiš u delovima,
Gledaj samo da zadržiš tu buktinju u grudima,
Sopstveni krst, uvek imaj u glavi, u vidu,
Kad ga izgubiš, koraci na slepo idu,
Pa kad krenu stranputicom, nema ničeg da te vrati,
Sebe ćeš da izbrišeš, a kasno ćeš da shvatiš,
Pauza toliko da vazduh udahnem,
I zaronim nazad dok bez istog ostanem,
Čekam na znak ispod hladnog zastora,
Da izletim na površinu kako znam,
I onda, iznenada, dobijem šansu,
Na kratkom preformansu da izvučem tu nijansu,
Intrigiram čulo zvuka u tom balansu,
Violine, teksta, ritma, i šuma u glasu,
Polako vidim masu kako me vremenom diže,
Kako svaka reč do svakog od njih stiže,
Ide poslednji stih, za njim ovacija,
Ne znam šta ću s telom dok duša je u oblacima...

Refren

Kraj:
Osetićeš znoj, (nemoj da odustaješ)
Biće prisutan strah, (nemoj da odustaješ)
Treba ostati jak, (nemoj da odustaješ)
Nikada...

Studio Prva Pomoć
Fracture Sound 2015.

[sceposcepan]

Bo i Baja snimaju spotove u pozoristu-bravo majstori