Nesta - Oci boje tuge (Serbian Rap 2014)

Показать описание

Text:
Oci boje tuge

Sedim sam na klupi,cak ni prolaznika nema,
samo jedan stari beskucnik,preko puta drema,
na tom vecnom setalistu,pored reke Save,
nekad igrala se deca,sad otvaraju se glave.
Sunce brzo zalazi,kisa jaca svakog trena,
Dok se nadam da je ovaj zivot samo ruzna sena,
Nekog lepseg,iskrenijeg,veselijeg zivota,
u kom nema ovoliko bola,patnje i grozota.
Sedim,"pokis'o" na kisi,niz lice kaplje voda,
al' to nije voda,nego suze zivotnoga roba,
tog zivota koji preprekama otezava mi korak,
svaki ukus koji osetim,cini da bude gorak.
Moje suze cesto niko ne moze da spreci,
I uvek one kazu vise i od samih reci,
Cesto kao dete sam zbog gluposti ja plakao,
Al' ne stidim se toga,jer je ovaj zivot pakao.

Moje oci pune patnje,moje oci boje tuge,
Nikad gledale na sebe,uvek gledale na druge,
Pogled lomio je led,ciljao na staze duge,
Nekad smejale se oci,bile oci boje duge.
Moje oci pune patnje,moje oci boje tuge,
Nikad gledale na sebe,uvek gledale na druge,
Pogled topio je led,sada sreca ovde pociva,
Dok seta,bol I tuga samo vide se u ocima.

Pogledaj me brate,u ogledalo duse,
Videces da meni snovi krecu da se ruse,
dok gledam pravim vrednostima,vrednost kako pada,
dok se ljudima gasi,za bolje sutra nada.
Kapci su mi teski jer ne zelim zlo da gledam,
ovu svetsku nepravdu koja me tera da se predam,
sve ove kriminalce,ubice,bez srca,
koji cine sve,da drugim prestane da kuca.
Dok razmisljam o narodu i gde nam je kultura,
pitam se,da l' ce nekad' prestati ta bura,
sto potopila je zemlju,koja ne ume da pliva,
koja za oseku ne zna jer je ovde vecna plima.
Postajem kratkovid,ne zelim da gledam dalje,
ako sada je ovako,sta nam tek buducnost salje?
Zato se i dalje nadam da je ovo prividjenje,
ili bar da bice bolje, nase pokolenje.

Moje oci pune patnje,moje oci boje tuge,
Nikad gledale na sebe,uvek gledale na druge,
Pogled lomio je led,ciljao na staze duge,
Nekad smejale se oci,bile oci boje duge.
Moje oci pune patnje,moje oci boje tuge,
Nikad gledale na sebe,uvek gledale na druge,
Pogled topio je led,sada sreca ovde pociva,
Dok seta,bol I tuga samo vide se u ocima.

I dalje sedim sam,gledam nisku senku bloka,
secam se onih dana kad' je sreca sijala iz oka,
kada sam bio samo dete koje ne zna sta je briga,
koje ne razmislja o zlu,kome je vazna samo igra.
Odrast'o u ratno vreme,u vreme neprestane borbe,
kada nije bilo para,kad' su bile prazne torbe,
ja i dalje bio klinac al' sam im'o mnogo htenja,
dok sam padao i borio se protiv iskusenja.
Bio svedok nesreca i sahranio drage ljude,
vid'o kako Bog i zivot mogu pogresno da sude,
sazrev'o sam u vreme tuca,droge i kradje,
postajao covek,kome potonule su ladje.
Ali svaki dan ja budim 'davno uspavanu nadu,
da ce ove kapi kise morati jednom da stanu,
da cu opet da se radujem, zaboravim na tugu,
kao malo dete kada vidi prvu svoju dugu.

Moje oci pune patnje,moje oci boje tuge,
Nikad gledale na sebe,uvek gledale na druge,
Pogled lomio je led,ciljao na staze duge,
Nekad smejale se oci,bile oci boje duge.
Moje oci pune patnje,moje oci boje tuge,
Nikad gledale na sebe,uvek gledale na druge,
Pogled topio je led,sada sreca ovde pociva,
Dok seta,bol I tuga samo vide se u ocima.