Meikyo - čisto ogledalo

Čisto ogledalo

Ogledalo, sjajno,
Bez oblika i bez boje,
Al', u njemu,
Svako vidi,
Pravo lice svoje.

Lepo lice se ogleda,
I prljavo isto,
Dok se vidi prljavština,
Ogledalo ostaje,
Blistavo i čisto.

Prikazuje sve kako je,
To je izraz prave moći,
Ali ništa ne prisvaja,
Sve što ode, otpusti ga,
U svojoj mirnoći.

O slikama što su prošle,
I ne brine ono tada,
Ni buduće nisu važne,
Već je bitno šta je sada.

Da bi ono bilo takvo,
Da sija i blista,
Površina mora biti,
Uglačana, čista.

A, i čovek da bi,
Od mudrosti blist'o,
On u srcu mora biti,
Ogledalo čisto.

U njemu će svako,
Svoj odraz da vidi,
Pa neka se tad' ponosi,
Ili nek' se stidi.