Kako pravilno orezati krušku?!

Za usluge rezidbe voća i vinove loze možete se obratiti na navedene telefonske brojeve

Diplomirani inzinjeri poljoprivrede smer voćarstvo i vinogradarstvo

065 22 44 781 Radić Draženko

064 2000 631 Protić Rade

roklub

REZIDBA 15.12.2018. 14:30
Zimska rezidba krušaka: Manje grana - veća snaga voćke
Osnovni princip rezidbe je da se ostavi nekoliko skeletnih i poluskeletnih grana, nosača, na kojima se nalaze jednogodišnje i dvogodišnje grane.

Foto: Bojan Kecman

7.219 213 0
Osnovni preduslov za postizanje dobrih prinosa kod krušaka jeste zimska rezidba, koja se izvodi već od novembra. Voćari koji imaju veće voćnjake počinju i ranije, jer ne mogu da završe rezidbu do početka kretanja vegetacije. Najveći problem predstavlja bujnost stabala zbog izostanka letnje rezidbe i nekvalitetne podloge u vidu sejanca divlje kruške.

Pre rezidbe, stabla krušaka trebalo bi da se prihrane ureom, borom, cinkom i vodotopivim mineralnim đubrivima sa više fosfora i kalijuma, kako bi rezerve najvažnijih hranjljivih materija bile dostupne voćkama tokom mirovanja i da bi imale više energije za početak listanja, cvetanja i oplodnje. Mnogo je bolje da se rezidba obavi u jesen ili ranu zimu, jer voćka je "živa" i kad su niže temperature.

Jesenje đubrenje važna mera kod uzgoja drvenastih voćaka

Upravo prihranom gore navedenim sredstvima koren će skladištiti minerale. Npr. azot koji se doda ureom jedini je izvor azota na početku vegetacije u proleće naredne godine i zbog njega će, takođe, voćka imati više snage. I oplodnja će biti mnogo bolja. Stajnjak bačen u jesen ili iduće proleće mnogo se sporije razgrađuje.

Manje grana znači veću snagu voćke kod pojave mraza
Isto tako, grane koje ostanu do proleća crpe energiju stablu, koje ima manje snage za grane na kojima se nalaze rodni pupoljci, od kojih se očekuje rod. U slučaju mraza, manje grana znači veću snagu voćke i manje štete na cvetovima i formiranim plodićima, jer mnogo grana znači veće raspoređivanje energije i manje snage za borbu protiv niskih temperatura.

Rezidba počinje kada opadne list na stablu. Može se rezati od temperature od 0°C. Najzastupljenije sorte u našim krajevima su viljamovka, santa marija, abate fetel i butira. Poslednjih godina više se sade karmen i citronka, dok je sve manje junske lepotice i trevuške. Osnovni princip rezidbe je da se ostavi nekoliko skeletnih i poluskeletnih grana, nosača, na kojima se nalaze jednogodišnje i dvogodišnje grane.

Prisutna je jaka rezidba stabala
S obzirom na to da su sorte krušaka često na podlozi divlje kruške, tj. sejancu, a ne na dunji, danas imamo situaciju da se stablo mora rezati jače ukoliko se želi kakav-takav rod. Divlja kruška je bujna podloga, dok je dunja manje bujna. Sejanac bolje podnosi mraz, sušu, kiselo zemljište, ali su plodovi lošiji, odnosno, teško je dobiti kvalitet kao na stablima sa dunjom kao podlogom. Uz to stabla na sejancu divlje kruške podložnija su alternativnoj rodnosti, tj. slabom rodu nakon prethodne rodne godine.

Orezana stabla viljamovke na podlozi od dunja
Na vrhovima stabala kalemljenih na divlju krušku, nakon sedam, osam godina, formira se "kapa" na kojoj je mnoštvo vodopija i rezova na čep koji su leglo za štetne insekte i spore gljivičnih bolesti. Tu nijedno zaštitno sredstvo ne može da ostvari dobar efekat.

Mali procenat voćara radi letnju rezidbu
Kapa se mora rezati motorkom, a sve vodopije koje ulaze u unutrašnjost stabla, takođe se režu. Vodopija koja ima jedan ili dva rodna pupa u podnožju reže se do tih pupoljaka. Isto se radi i u letnjoj rezidbi. Vodopije rastu tokom prethodne vegetacije, jer voćari obavljaju folijarnu prihranu koja tera grane na rast. Manje rada tokom zimske rezidbe bilo bi kada bi se obavljala letnja rezidba, kojom se uklanjaju suvišne grane, letorasti, iz krošnje, koje rastu zbog jake zimske rezidbe. Letnja rezidba znači više hranjljivih materija za preostale grane, bolju osvetljenost krošnje i bolje formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Međutim, vrlo mali procenat voćara radi letnju rezidbu jer su se razočarali u voćarstvo, nemaju vremena da rade ili novca da plate rezače.

Rezidba se obavlja dužim i kraćim makazama koja moraju ostavljati jasan i čist rez. Makaze se obavezno dezinfikuju alkoholom, može i rakijom. Rezidbom bi trebalo da se podmlađuje do 30% rodnog drveta, ali se na sejancu divlje kruške, zbog mnogo grana i nedostatka vremena često dešava da rezači brzo režu i otklone više rodnih grana, što znači i bujniji rast tokom vegetacione sezone, a to se može ublažiti pomenutom letnjom rezidbom.

Čemu plavo prskanje i krečenje stabla?

Višak skeletnih grana uklanja se rezidbom na čep, koji bi trebalo da bude dužine do pet centimetara sa kosim rezom. Početkom vegetacije iz spavajućih pupoljaka krenuće nove jednogodišnje grane, stapke, koje, ako se voćka dobro hrani, mogu, na kraju vegetacije, dati rodni pupoljak na vrhu.

[darinkadarinka]

Inženjeri voćarstva sa visegodisnjim iskustvom.
Zasad moje kruške zahvaljujući vama ostvario Visok rod a bijo je pred izumiranjem.
Hvala još jednom i vidimo se I ove godine.

[JanosTopai]

Kontaktirao sam vas u toku prosle godine nekoliko puta u vezi rezidbe kruske Viljamovke i na kraju nije doslo do saradnje...Mislim na zalost

[rezidbavoca]

Hvala Vam za snimak....e kada bi bilo više ovakvih snimaka.