Agape: Petar Peca Popović

Gost emisije Agape je rok kritičar i publicista, čovek bez čije nesebične pomoći, mnoge darovite ličnosti, većinom iz rok muzike, ne bi ostvarile svoje talente.

Pomogao je mnogim muzičarima na početku karijere: Zdravku Čoliću, Bijelom dugmetu, grupi Azra, Ribljoj Čorbi, Bajagi i instruktorima, Poslednjoj igri leptira.

Sa Pecom Popovićem razgovarao je Aleksandar Gajšek: o gradovima, rokenrolu, strahovima, greškama, analognim vremenima, novinarstvu, koncertima na kojima je bio, kao i o onima koje je organizovao, o knjigama, radoznalosti i slobodi…

I o srcu, za koje kaže: “Srce – to je ono mesto gde rokenrol čuva svoje osnovne sastojke”. I o njegovom srcu, organu na kome je imao je preko 20 intervencija. Valjda zato što ga najviše koristi…

Samo nas gledajte na broju 17 na SBB-u i Total TV-u, broju (1)18 na MTS-u, broju 24 na Supernovoj i na broju 11 na Yettel-u.

[SjjajnoNemaSta]

Meni je nevjerovatno da ovakav intervju nema vise pregleda, koliko god taj komentar vec vise dosadan bio odavno i neoriginalan jednostavno sam to ovde morao da napisem. Jako kvalitetan razgovor, bravo za obojicu

[jovankaraicevic-petrovic]

"Ja nisam zalužio da umrem u ovakvoj zemlji. Da ne bude vaš kraj u gorim uslovima nego početak" .
Gospodine Peco, svi mi rođeni u Jugoslaviji definitivno idemo posle nje ka sve gorim uslovima i gorem društvu.

[petaranic]

Велики респект за Пецу Поповића. Сви су моји другари добри људи, само сам ја много опаснији од њих, то је све. Ако пустим да нас други организују, онда ми нисмо наши, него њихови, што мени много смета и никада неће бити.

[marinastevic]

Одгледала и одслушала у даху, овај сат времена је пролетео. Благодарим од срца ! Христос Воскресе 🌺 15:17 Зрно доброте је само једна од мисли која ми је освежила душу ..

[NebojsaSterevic]

Niste vi trunka Gospodine Popoviću. Vi ste veličina ljudska.

[umcarac]

Patnja
Treba razlikovati osećanja i osećaje. Bol je osećaj, a patnja je duhovni osećaj ili osećanje.
Bol služi da zaštiti čoveka od samoga sebe. Uvek kada osetimo bol mi ćemo se posle takve situacije čuvati da nam se ne desi više. Čitao sam o devojčici, mislim da je iz Indije, koja nije imala nervne završetke za bol, pa su morali da je čuvaju jer je stalno povređivala sebe, valjda je i oko sebi iskopala.
Kao što postoje telesni bolovi, da naučimo da se čuvamo telesno, tako postoje i duševni bolovi ( znate ono kad kažu boli me duša), a to su patnja, muka, gnev, jad, beda, nervoza, mržnja, brige, strahovi itd. Modernim rečnikom rečeno stres je duševna bol.
I ovi duševni bolovi služe da naučimo da se čuvamo situacija u kojima duševno povređujemo sebe, i to je svrha takvih osećanja. Kada čovek shvati da mu gnev, patnja, muka i slična loša osećanja razaraju život i povređuju ga, tada on odlučuje da preispita otkuda ova osećanja dolaze, i kad shvati da su ona posledica njegovog pogrešnog odnosa prema sopstvenom životu, kao i prema drugima, da su posledica njegovog pogrešnog suda o dešavanjima, onda on promenom svog ponašanja i mišljenja, sprečava da ponovo dođe u situaciju da sebe povređuje na taj način.
Ako vam se svidela ova priča potražite na blogu "svitanje rs" ima tamo lepe i ukusne hrane za jedan um
Pozvani su svi dobri ljudi u društvo dobrih ljudi, izvolite poslužite svoj um
Hvala