Stevan Sekulić-Haljina(official music)

[majatrpkov]

Uvek bez teksta ostajem, malo je reci Svaka Čast!!!

[anelhodzic]

Pre dobro pjevaš moreš za mene crnu dvojku😊

[markocacazabave-]

... Svi smo čuli priče sa srećnim ili tužnim krajem, ali da li ste ikada čuli priču sa duplo tužnim završetkom? Niste? Оnda je ovo pravi status za vas ... Vratimo se svi zajedno u jedan april 2007e godine, godine koja mi je (pored narednih 10) donela najviše nesreće u životu...
""April u Beogradu miluje joj kosu, ispod Savskog mosta to je možda ona al je drugi ... Doduše, nije ispod Savskog mosta, ali jeste na Savskom keju, što mu u neku ruku dodje isto, a i imao sam neodoljivu želju da ubacim ovu Čolinu strofu u status, pa kao ajde ... Slučajno, u prolazu sam ih video kako se dražesno rvu jezicima dok je Duća išao da se nadje sa drugarom ne bi li mu zavaljao neki polovni mobilni telefon za 30tak eura (kul neki telefončić, jedan od onih na preklop što im slušalicu spuštaš bradom, to se smatralo za retko šmekerski potez u ono vreme)... A bila je ... pa bila je slatka mater joj jebem, ne nešto sad kao prelepa ali slatka onako kao evoks ili recimo gremlin dok mu ne daš da jede posle 12, skroz jedno umiljato stvorenje koje je rešilo da jedan deo svog skromnog života provede sa vašim pripovedačem ... I kako smo došli do toga da je sad ona u zagrljaju drugog? Da bi na to pitanje odgovorili, potrebno je da odemo u flešbek flešbeka, što je već previše komplikovano, da ne pravim Inception od statusa, pa ću probati što jednostavnije da dočaram kako je to bilo... Kućna žurka, Zemun, gruva Gale Kerber sa zvučnika, pola gostiju overilo od heroina, druga polovina od Jelen piva, ja se našao u nebranom groždju, drugar zvao na tu bleju kod njegove drugarice sa faksa, kao biće kul ekipa, dodji, zezanje... i sad, normalno, imao je on svoje razloge zbog kojih ide tamo a oni su bili očiti posle sat dva... Normalno u pitanju je domaćica žurke koja se na njega ložila a on je tu činjenicu kranje podmuklo iskoristio i nasladjivao se u njenim telesnim lepotama... ako se tako to uopšte moglo nazvati jer je domaćica bila blago rečeno prejadna, neki nos što ide u G, noge u X, sisa ni na vidiku, dupe tepsija, jedine obline na njoj su bile pete... ali ajde, ko sam ja da mu zanovetam, ako je njemu lepo i meni je ... Ostavši sasvim sam, rešio sam da i ja posvetim svoje dragoceno vreme nekome, a preslatka Gizmo devojka se činila kao pun pogodak to veče... Smejali smo se, pričali, pijuckali i kako se noć bližila kraju tako je ona sve više uživala u mom društvu... Ali ne i dovoljno da bi se sa mnom upustila u avanture kao njena drugarica sa ortakom... Završilo se sve na nevinom poljupcu, razmenjenim telefonima i dogovoru da se vidimo sutra... I videli smo se ... I dan posle toga... i nekoliko dana posle tog dana... i to je trajalo dobrih 15tak dana... 15tak dana lagane šetnje Novim Beogradom, Zemunom, Kalemegdanom, Adom itd... I to samo šetnje... Od konkretnih stvari ni traga ni glasa... Skontam ja da je mala tvrd orah, da s njom mora lagano, ne može ono, prvo da nam se tela spoje pa ćemo videti da li smo u vezi ili ne (blagodeti savremenog života), nego korak po korak... i što je najčudnije, nije mi teško padalo, prijalo mi je njeno društvo... i takooo, prodje još 15 dana i stiže mi poruka "Šta radiš, hoćeš večeras do mene, moji neće biti kući?" ... To je to, što bi rekao Miloš Crnjanski, Lament nad Beogradom - sigurna penetracija ... Srećan ko malo dete, uputih se do kladionice da sastavim neki tiketčić za 100 rsd, čisto da ima šta da se prati dok ne krenem... Dobitak nerealan, u ono vreme 400eur, al koga bole kurac, nikad neću dobiti... No medjutim, do 20h sam ja prošao sve utakmice i ostao je da se čeka Real Madrid u gostima za prilično finu svotu (uzmimo u obzir da sam tad imao 19 godina, klasičan student greotan)... Dolazim kod nje, a ona me čeka... nauljena, u nekoj skoro providnoj haljini, grmi puca seva... Rekoh sebi, ovaj Gremlin se mora naraniti... Ali... Momci iz prestonice Španije su mislili drugačije... gubili su 2:1 od raspalog Santandera, kome se danas ne zna ni liga koju igra ... Pokušala je da mi skrene misli, uzalud... prikovan za televizor, gledao sam reviju promašaja igrača u beloj opremi... U zadnjih 5 minuta, kako je napetost rasla, rešila je da uzme stvar u svoje ruke.... ali avaj, pade tiket, pade kur... samopouzdanje... ostade samo tuga u očima i bol u grudima... Pokušao sam sebe da nateram da ne mislim na to ali ne vredi... Ne zna se ko je bio razočaraniji, ja Realom ili ona sa mnom... "Čućemo se, izvini" uspeo sam da izustim, ustadoh iz kreveta i krenuh put kuće... Normalno, nikad se više nismo ni čuli ni videli ... I dan danas ne znam da li mi je žalije što sam pao tiket ili što nisam jeb'o... Ipak, svako od nas nekad doživi svoj april u Beogradu ...