Zdravi mi bili, ne samo živi!🧚🏼 #novagodina

Pismeni sastav koji sam napisala pre više od 5 godina, danas jezivo još uvek akutuelan. Želim vam dovoljno vremena za čitanje dugih tekstova, greljenje i svojih i tuđih najbližih i snage za borbu koja će budućim srednjoškolcima obezbediti manje razloga da se plaše za svoju budućnost.🎄

Šta zameram svom vremenu

Sedeći u uglu zamračene dnevne sobe, posmatram lanac malih mrava koji neumorno nose teške ostatke hleba na svojim leđima. Ne obraćaju pažnju na moj radoznali pogled, ne dozvoljavaju da ih omete zlatni pas koji se igra pored njih i uspešno ignorišu čak i sunčan dan izvan ove prostorije. Usredsređeni su na svoj život i zajedničkim snagama doprinose boljem sutra. Zar je toliko teško živeti život kakav imaju ova mala stvorenja?

Dvadeset prvi vek, pored novih tehnologija i aparata, sa sobom je doneo i zavisnost od istih. Svi bi radije živeli u estetski lepim svetovima ispunjenim imaginacijom i savršenstvom, ne shvatajući da tako nešto zapravo ne postoji. Glavni cilj današnjice jeste zaraditi bogatstvo ne radeći ništa, a kako bismo mi, obični smrtnici koji nisu imali dovoljno sreće da se rode u već situiranoj porodici, to ostvarili, moramo se baviti lažima. Nameću nam se standardi poput najboljih automobila, privatnih firmi, markirane garderobe. Ukoliko nemamo sve sa spiska, ne možemo se čak ni nadati prilici da nas prihvate u društvu. Kako onda zameriti našoj deci što im je novogodišnja želja najnoviji telefon umesto poučne knjige?

Od života napravili smo igru u kojoj pobeđuje onaj ko ima najveću moć premazivanja očiju. Naša deca nisu kriva što odrastaju u takvom svetu, mi smo ga za njih stvorili, ali u našoj je moći i da to promenimo. Ne treba stajati na istom mestu i gledati u tuđe živote dok puštamo da naši neprimetno prolaze kraj nas. Kada bi se svi mi bavili isključivo svojim životima i pozitivnu energiju usmeravali ka svojim porodicama, svet bi bio mnogo lepše mesto.

Teško je uopšte i zamisliti koliko bi ljudi bili zadovoljniji kada bi se vratili u ono vreme u kojem su se pokvarene stvari popravljale, a ne bacale. Naši preci zasigurno se ne bi ponosili sadašnjicom, ali još uvek ima vremena da svi zajedno budućnost učinimo boljom.

Neprimetno podižem pogled sa poda i shvatam, živeti bezbrižan život i uživati sve prednosti istog ne može svako, a naročito ne onaj ko mravlji svet smatra malim, a sebe natprosečno velikim.