REGATA na Velikom Rzavu 2015.

"Dižem DREKU, ne dam REKU"

🎥 Camera: SONY HDR-AS20
💾 Softver: Premier Pro
🎼 Music: Epidiemic

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬●

Ko voli da čita...

Naša priča objavljena u dnevnim novinama "Alo!"

↓

Na "Zelenoj plaži" na kojoj se regata održavala došli smo dan ranije i podigli šator. Hteli smo da u ovom zelenom raju uživamo malo sami taj jedan dan. Toliko nam je bilo dovoljno da osetimo ovo mesto tog svežeg aprilskog dana. Da ga oslušnemo dok je pusto, tad čuješ sve, kad krene sva ona gužva i gungula zvuci prirode kao da utihnu. Podigli smo našu "kućicu" skuvali kafu i ispijali je u pustoj bašti kafića koji radi samo preko leta. Sunce je još uvek bilo nisko i teško se probijalo kroz guste krošnje ali našli smo jedno mesto gde smo nesmetano mogli da upijamo njegovu energiju. Posle doručka koji smo poneli, prebacili smo se na ljuljašku zakačenu izmedju dva stabla pored vode. Bila je dovoljno velika da možemo da legnemo u nju što smo sa zadovoljstvom uradili. Ljuškali smo se, sunčali i odmarali ostatak dana. S vremena na vreme svratio bi poneki radoznali lokalac da nam prekrati vreme i da ždrakne dokle se to stiglo sa regatom. Predveče su počeli pristizati gosti i učesnici regate koji dolaze iz daleka kako bi podigli šatore i prenoćili veče pred akciju. Ne bih trošio puno redova da opišem ostatak večeri.. dvadesetak ljudi najrazličitijih životnih dobi ali reklo bi se jednako mladog duha, okupljeni oko logorske, grejali su se još i zvucima gitara prijatelja iz Češke, pićem sa vatre i hranom sa žara. Na samo desetak metara od nas Rzav je "valjao", vodostaj je bio i više nego odličan. Vidimo se ujutru.. mene je tresla temperatura od skoro 40 ali od akcije nisam želeo da odustanem, popio sam lek i zavukli smo se u vreće, valja nam ustati sutra.

Jutro.. sitna kiša, prohladno vreme i nedostatak sna, to su oni trenutci kad redovno pomislim, šta je meni ovo trebalo u životu :) ..al tako je uvek samo do prve kafe. Organizatori uveliko dele doručak, majice, prave se timovi, registruju se učesnici. Vodostaj je povišen i donosi se odluka da se ruta smanji na pola i da se krene od poznate Krčme kod Mišela. Par iskusnih ekipa medju kojima je i naša ipak spušta celu relaciju, šteta ne iskoristiti ovako dobru vodu. Krećemo ranije kako bi se svozili do Krčme pre zvaničnog početka regate. Kiša je stala, moral se podiže a čim smo pod čamcem osetili brzinu reke i silinu prvih bukova zaboravili smo i na hladnoću. Obavezno se kratko zadržavamo na omiljenom mestu u kanjonu, pravimo fotku i nastavljamo dalje. Podno Drežničke Gradine priključujemo se ostalim učesnicima i zajedno, može se reći, jurimo ka kampu u Arilju. Ni hladno vreme ni vetar koji je počeo da duva nije nam mogao pokvariti raspoloženje, to najbolje dokazuju ove fotke napravljene na vodi u trenutku kad je kiša opet počela da pada.

U kampu, repriza sinoćnje večeri, samo je družina brojnija, a gozba bogatija, domaćinima svaka čast, te pečurke i sarme sa žara još uvek se pominju. Ovaj rafting obeležila je uzrečica jednog člana naše ekipe kom je ovo bio prvi spust Rzavom, "Kaako je oovo dobro" ponovio je nebrojano puta taj dan, i zaista je bilo. Pozdrav za Ice Cream Man-a ;)