Vidik: Propast zapada

Emisiju realizovao Naučno-obrazovni program.
Vidik u ovonedeljnom izdanju govori o jednoj od najznačajnijih i najkontroveznijih dela dvadeset veka, o delu Osvalda Špenglera Propast zapada. Ovo delo koje je Špengler napisao u oči Prvog svetskog rata, a objavio 1918 te, izazvalo je interesovanje koje u vremenu Globalne civilizacije doživljava renesansu i novo iščitavanje.
Sagledavajući istoriju kao živi organizam i tvrdeći da svaka kultura završava u civilizaciji koja je zapravo njen kraj, Špengler, možda, vidi i vreme u kome danas živimo. Iako je njegovo delo često kritikovano nesumnjivo je da i naše vreme ovom delu daje novu dimenziju.
Špengler govori o degradaciji parlamentarizma i demokratije sa Prvim svetskim ratom, prelasku vladajuće i interesne sfere u privatne krugove i privatna lica što sve čini da parlamentarizam postaje impresivna scena za masu vernika a svet ulazi u doba džinovskih borbi koji je opšti razvojni stupanj , karakterističan za sve kulture i koji traje bar dva veka.
O tome šta je Špengler govorio, da li se to odnosi i na moderno doba, da li proživljavamo kraj naše civilizacije, predstoje li nam sukobi pitanja su o kojima govore gosti VIDIKA dr. Časlav Koprivica, dr. Marinko Lolić i dr. Jovan Čavoški.

Urednik: Jasmina Vujnović Milošević

Reditelj: Nenad Krkelić
Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

[goranjovicic]

Moze li neko dami odgovori zasto ovakva jedna fenomenalna emisija nema emitovanje. Zasto nas sistem unistava zasto to dozvoljavam da FARME, ZADRUGE, PAROVI I OSTAKE EMISIJE TAKVOG ZANRA BUJAJU a ovakva emisija nepostoji. U KOM PRAVCU IDEMO GDECEMO BITI ZA 100 GODINA dali se to neko pita.

[primaprims]

Nakod vise godina od emitovanja emisije predvidjanja su jasnija.

[davormaricic]

emisija koju prosecna srbenda moze tecno da prati i razume

[SymballerO]

18:54
Grad kao Drzava;
Ja bih dodao, ne grad, nego SELO kao drzava; "svi se tu dr[u]ze" i zive jedan za drugoga
Aristotel je rekao da se ljudskom naseobinom moze smatrati samo ono gde covek moze doviknuti do drugog kraja naselja. Kome li onda sluzi grad, da li ljudima, ili...ljudozderima za njihova prekovremena "Moderna Vremena"
24:17
Koncentracija u gradove a provincijalizacija ostatka - stanovnici sela i grada se danas ne razumeju medjusobno
Da
Kapitalizam se razvija samo u visinu, da bi svoj zivot odziveo kao spektakl, a i da stropostavanje sa najvece visine nebi proslo bez tog najvelicanstvenijeg spektakla, kao finale najvece priredbe na svetu

Probacemo da izvedemo jednu ®EVOLVUCIJU (ako teoreticari izadju iz grada bice to lakse izvesti)

®esenje JEE
SerBoxB®EE
radi na livadi

PoZDRAVlje
Rista Kulturologista

[milanpavlovic]

Њена питања су смислена, као и ток размишљања. Само напред.

[geoeconomics]

Propadaju oni koji nisu spremni na promjenu
-

[SymballerO]

25:00
“Одавно се становноци села и града не разумију”

[Igora]

Ima li neka knjiga "Propast Rusije"

[Svitanje]

Истина
Истина је мешавина уверења, убеђења, искустава, знања, васпитања, итд. Сваки човек има своју истину кроз коју његов ум тумачи свет и догађаје у свету и његовом животу. Један човек може да има само једну истину и зато је истина само једна. Не постоји нека универзална истина да би могли да кажемо ово је истина, а све друго је лаж. Да промени своју истину може само човек кога Бог учи како се то ради. Јер Истина је бог. Наша истина је наш бог. И ако је наш бог пун зла, ако је наша истина зла; можете замислити колико ће нам бола нанети зла истина будући да наш ум користи нашу истину да одреди како ћемо доживљавати живот. Ако је наш живот испуњен бесом, гневом, љутњом, мржњом, бригама, страховима, јадом, недостатком самопоуздања, неиспуњеним жељама, муком, патњом. То је зато што је наша истина лоша и она боји наш живот сивим бојама. Сваки наш суд потиче од наше истине. А кад судимо ту су и лоша осећања попут малочас наведених. Практично лоша осећања су казна за неправедан суд. Ако нам је живот обојен црнилом то је знак да треба под хитно да мењамо своју Истину, свога бога. И опет, само Бог може научити човека како да промени истину. Страхови су такође лоша осећања која долазе од наше истине, јер наша истина нам говори да је нешто страшно и да о нечему треба да бринемо. Једном је један мој колега описујући неку ситуацију у саобраћају рекао: „није било толико опасно колико је било страшно“. Од нашег доживљаја зависи да ли ћемо се нечега уплашити или не. Страх је ствар истине, а не ситуације у којој се налазимо. Моја жена се плаши стршљена иако је никада ни један није убо. Мене су убадали али ја умем да контролишем свој ум и истину, и стршљани ме не плаше.
Васпитање од свих фактора највише утиче на то каква ће бити наша истина. Деца не преиспитују истину својих родитеља већ у свакој новој ситуацији помно прате како ће родитељи одреаговати. Па дете лопова неће видети ништа лоше у крађи, дете жене које благонаклоно гледа на прељубу, ће имати позитивно мишљење о прељуби. Дете лажова ће и само лако слагати. Ако је отац био непослушан свом оцу и свађао се с њим, будите уверени да ће и син бити такав према свом оцу. Женска деца уче од мајки, а мушка од очева. Када мушко дете нема оца он ће учити од некога из околине у кога мајка има поверења, деда, ујак. Исто важи за женско дете. Деца не узимају моделе понашања од родитеља супротног пола је од њих не могу добити адекватно васпитање, деца то схватају још одмалена. Велика већина родитеља васпитањем изгради истину у дечјем уму која ће то дете у животу чинити несрећним. Узалуд сав новац који ће дати детету да буде срећно кад га његова истина кроз разне страхове чини несрећним. Родитељ који је трчећи за новцем трудио се да створи деци што више, научио је децу да им никад није доста новца, па коликогод да блага остави деци, њима ће то бити мало, јер истина у њима тражи више.
Поставља се питање: каква треба да буде наша истина да би све у животу дочекивали са радошћу?
Христос каже: „Не брините се, јер ко може бринући се лакат свом расту да допринесе“. Он нам поручује да за храну, одећу и све што нам је потребно брине Бог. Ми треба да будемо безбрижни да би били срећни, да имамо поверења у Бога. Радећи можеш допринети расту свом, а бринући ништа нећеш постићи до бити несрећан. А ми смо научени да бринемо, бринемо а ништа не предузимамо да узрок наше забринутости решимо.
Лоша искуства постају стални извор страхова. Сећања на лоша искуства такође постаје део наше истине. Интелект, тај ђаво у нама је преузео улогу нашег заштитника, и ако наилази нека нова ситуација иоле слична ситуацију којој смо доживели лоше искуство наш интелект нас алармира на опасност. Да је само аларм у питању, ни по јада, већ се он потруди да ми поново у сећању проживљавамо лоше искуство са свим лошим и страшним осећањима које смо проживели. И што смо више лоших искустава имали, то ће се наш живот претворити у један велики страх. Долазимо у ситуацију да смо стално под стресом јер очекујемо да ће се нешто лоше десити. А истина је да живот јако ретко понавља исте ситуације и да нам наш интелект без стварног разлога од живота прави пакао. Јер наш ум не прави разлику да ли нам се нешто стварно лоше дешава или ми само се присећамо тога. Мозак повећава лучење адреналина спремајући тело за одбрану од претње које нема. Са адреналином расте број откуцаја срца и притисак и дуготрајна изложеност повећаном адреналину води у болест. Од интелекта заштитника он се претвара у убицу.
У претходним поглављима сам мало натукнуо на које све начине наша истина утиче на доживљај нашег живота, на то како доживљавамо ситуације које нам долазе, значи да ли ћемо бити радосни или несрећни и уплашени не зависи од околности, него од истине која је у нама, која је саставни део нашег ума. Намеће се закључак да ако желимо да нам живот тече у радости ми морамо да водимо рачуна о својој истини. Да је обликујемо и чувамо од зла. Неко бистрији би могао да упита: „Како ја могу да променим искуство које сам имао?“ И тачно, ми искуство не можемо да променимо, али доживљај тог искуства можемо. Могли би да се упитамо ко је мене могао да научи како променити доживљаје из прошлости, и ко ми је уопште дао идеју да то треба радити. Одговор је једноставан. Онај пред коме су прошлост и будућност као садашњи тренутак. Бог учи људе тим стварима. Зато интелектуалци немају представе о томе, јер не желе да чују Божји глас.
Уређујући механизме по којима ће наш ум да функционише, Бог је одредио да оно што ми од своје воље радимо, наш ум ће то у мислима подржавати и бранити. Ако чинимо безакоње неморал и слично, наш ум ће то оправдавати и нама ће изгледати да другачије и не би могло да функционише. Стога лопов мисли да су сви људи лопови на овај или онај начин, он не може да схвати каква би била корист човеку да буде поштен. „Слободна жена“ у свом уму мисли да су све жене исте као она што је, само се добро крију и немају храбрости да учине нешто за себе. Она не може да схвати мисао поштене и верне жене. Лажову се чини да је немогуће живети, а да се не слаже понекад и да сви људи лажу. Лажов не може да схвати да има људи који строго пазе да не слажу нехотице. Тако да човек и својим умом постаје оно што од своје воље чини. Блуд је све што човек чини, а да је супротно моралу. Хришћански морал није ништа друго до одговоран однос појединца према друштву у коме живи. Истина у нама која је настала после блуда зове се заблуда. И ако би се упитали одакле долазе наши страхови, одговор је да долазе од наших заблуда. Лопов не може да оствари однос поверења ни у својој породици, јер верује да су сви лажови. Такав човек иде сам кроз живот и животне стихије испуњавају његов живот страхом. Као кад човек иде сам по мраку у сред ноћи. Нигде никог и њему није свеједно.
Човек који чини добро у свом уму брани добро које чини. Његов ум брани потребу да се говори искључиво искрено. У његовом уму се гради истина, а не заблуда. Истина ослобађа човека, даје му храброст и испуњава живот човека радосним доживљајима. И ако погледамо шта је Исус говорио да треба чинити од своје воље, видимо да ћемо чинећи тако у свом уму родити једну истину вредну живљења. Христос је дао одговор како обликовати истину, а благодати живота оних који иду Христовим путем знају они који тако чине.