Царски Град Призрен 2023

Показать описание

Град се налази у подножју Шар-планине, близу албанске и македонске границе. Призрен се први пут помиње 1019. године као Приздријана у повељи цара Василија II. Његов вековни развој допринео је да овај град буде препознатљив као стециште многих историјских, духовних и културних споменика.
Име града је према одређеним истраживачима састављено јод две речи: 1) пир (персијски: стар, прастар, древни или главни занатлија еснафа) и 2) зерин (персијски: злато).

Друго могуће значење назива је крај при Дриму или пре Дрима. У старим записима: Та привдриана на грч. и на лат. Prizrienzis. У крају око Дрима има доста области везаних за назив Дрим, као Задрима, Тедрина...
Призрен је смештен у јужној Метохији, у Призренској котлини, која са Призренским и Љубижданским пољем, чине посебан регион шарско-пиндске области. Град Призрен се налази на надморској висини 412–500 m и на простору између брда Цвилен (1381 m) и планина Ошљак (2212 m), Паштрик (1978 m) и Коритник (2395 m) и планинског ланца Шар-планине. Кроз Призрен протиче река Призренска Бистрица која га дели на два дела. Њен ток је промењен доласком Турака и скренут десно од познате цркве Богородице Љевишке. Призренска Бистрица извире на Шар-планини и улива се у Бели Дрим. На реци су се некада налазиле воденице и вуновлачаре, којих данас нема више.

Призренска котлина налази се на веома трусном подручју у којем је од 1900. до 1936. било забележено 125 земљотреса.
Град је дефинитивно постао део српске средњовековне државе за време краља Стефана Првовенчаног.

Локалитет Дервенград се помиње на простору данашњег Призрена у повељи краља Стефана Драгутина манастиру Хиландар, датираној 1276-2828. Претпоставља се да је реч о тврђави од дрвета која је изгорела у пожару, мада постоји и тумачења да је оригинални назив тврђаве Дербенд (клисура).

Поред Дервенграда Призрен је имао српско и византијско утврђење Вишеград, широк 15 и дуг око 50 метара. У унутрашњости овог каштела налазила се Црква Светог Николе, задужбина краља Стефана Дечанског.

У доба краља Милутина, Призрен (Призрѣнь) је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац. Из тог периода су најзначајнији историјски споменице српске средњовековне баштине, црква Богородица Љевишка и манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана.

Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. На дворцу ових царева издате су и сачуване њихове повеље у Призрене и на Рибнику које представљају сведочанство о боравку српских владара у 14. веку. У то време у Призрену се насељавају трговци из Дубровника и Котора и ту се почињу организовати познати сајмови (панађури), у дане великих верских празника.

Град је смештен на раскрсници важних караванских путева,[9] и у њему су трговали Срби, Грци, Бугари, Арбанаси, Далматинци, Латини и Власи.[10]

У Призрену се током средњег века производила свилена тканина и гајила свилена буба. Низ занатских грана је био развијен, укључујући златарство.[11] У средњем веку град је био центар обраде племенитих метала попут сребра и злата.[1]

Призренским градом управљао је кефалиија који је увек био Србин, док је тргом управљао кнез који је по правилу био из приморских градова Дубровника и Котора. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и Арбанаса. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Током XIV века у Призрену се налазило седиште дубровачког конзула за читаву српску државу.[12]

Српске средњовековне повеље наводе поименце 172 села у области Призрена.[13]

Путописци тога времена Призрен називају „царски град“ и „царска престоница“, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград“.

После смрти цара Душана Призреном је овладао краљ Вукашин и држао га од 1362. до 1371. године. Краљ Вукашин је у Призрену ковао новац.[11] Краљ Марко је владао Призреном до 1372, а Балшићи од 1372. до 1376. године и већ од тада почиње опадање Призрена и помиње се 1433. међу напуштеним трговачким местима.