MOBING-Definicija, podele, sve što vam je potrebno za pisanje seminarskog

MOBING

Sam pojam mobbing dolazi od engleskog glagola „To mob“ što u prevodu znači bučno navaliti, nasrnuti na nekoga. To je složen socijalno-medicinski problem koji se ogleda u njegovom moralnom zlostavljanju na poslu i koji ostavlja posledice na psihičko i telesno zdravlje zaposlenog. Naučnik koji je medju prvima počeo da se bavi pitanjem mobinga, bio je nemački psiholog Hajnc Lajnman. On je prvi upotrebio izraz mobing za odredjeni , negativni vid ponašanja na radnom mestu. Takodje je definisao i njegove karakteristike i posledice po zdravlje. Žrtva mobinga je bespomoćna i nije u stanju da se odbrani, zbog čega je izložena kontinuiranom maltretiranju. To stanje obično traje i više meseci, pri čemu, kod osobe koja je zlostavljana dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje.

Istraživanja sprovedena u Americi navode da je jedan od 4 radnika podvrgnut mobingu a istraživanja u Britaniji, prema navodima istih autora, pokazuju da je taj odnos jedan na osam zaposlenih poslednjih godina XX veka.
Najsvežiji primeri iz Srbije pokazuju da ima mnogo zloupotreba radnika i da su učestali slučajevi kako mobinga, tako i otpuštanja. Razlozi su brojni a među njima, svakako se odnose i na zakone koji su još uvek nejasno formulisani i neusklađeni sa onima iz Evropske unije, pa poslodavcima nije problem, čak i da otpuste višak radne snage.

Postoje dve vrste ili dva tipa mobinga u organizaciji:
1) Vertikalni mobing- mobing koji vrši nadredjena osoba nad podredjenom i drugačije se još zove „Bossing“

2) Horizontalni mobing- mobing medju kolegama, radnicima na istom položaju. Najčešći razlozi za horizontalni mobing jesu: ljubomora i zavist prema kolegi, osećaj ugroženosti, kao i želja za brzom i uspešnijom karijerom.

Sve aktivnosti kojima se zaposleni zlostavlja mogu se svrstati u nekoliko grupa:

Prva grupa-Napadi na mogućnost odgovarajuće komunikacije (nadredjeni ili kolega ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve, ona se prekida u razgovoru, odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom, izbegavaju se pogledi sa njom, ne primećuju se znaci, dizanje ruke, na primer, za mogućnosti govora)

Druga grupa- Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa (žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, prema njoj se ponašaju kao da nije prisutna, ne pozivaju je na sastanke i neformalna druženja)

Treća grupa- Napadi na ličnu reputaciju- (izmišljaju se priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovara se, ismejava, negativno se komentarišu lične karakteristike, itd)

Četvrta grupa- Napad na profesionalnu ličnost žrtve (prisutne su stalne kritike i prigovori, vređanje, preterana kontrola, niže ocene rada, žrtvi se ne daju radni zadaci, oduzimaju joj se osnovna sredstva za rad, radni prostor, telefon, kompijuter, zadaju joj se neprilagođeni zadaci, ili ispod nivoa obrazovanja ili obrnuto, sa ciljem da pogreši, zatvrpava se poslom, daju joj se kratki rokovi, ili joj se stalno menjaju zadaci)

Peta grupa- Napadi na zdravlje (žrtvi se daju zadaci koji narušavaju njeno zdravlje, ne daju joj se slobodni dani ili odmor, preti se fizičkim napadima, seksualno se zlostavlja)

Prema istraživanjima karakteristične ŽRTVE MOBINGA, odnosno njihovi profili, najčešće su:
-Poštenjačine
-Telesni invalidi
-Mlade, tek zaposlene osobe i starije, pred penzijom
-Osobe koje traže više samostalnosti u radu i bolje uslove rada
-Osobe koje bi uskoro mogle postati višak zaposlenih
-Vrlo kreativne osobe koje predlažu promene i time remete ustaljenu atmosferu, stanje
-Novozaposleni u organizaciji
-Osobe drugačijeg religijskog i etničkog porekla
-Bolesne i ekscentrične osobe

Sa druge strane, PROFIL OSOBE KOJE ZLOSTAVLJAJU I KOJE SE NAZIVAJU MOBERI, mogu se opisati na sledeći način:
Iako na prvi pogled te osobe deluju da su moćne, one su, u stvari, duboko nezadovoljne sobom i svojom karijerom, sposobnostima, nedovojlno su stručne i kompetentne, prikrivaju nemoć koju osećaju u drugoj sferi života (brak, porodica i sl.), nemaju empatije, niti imaju razvijenu emocionalnu inteligenciju, najčešće ne umeju da vole, a neretko, nisu ni voljene, često su bile frustrirane u mladosti, osećaju se podredjeno i nemoćno i najčešće su psihopate i sociopate.

Razvoj mobilnga se odvija u dužem vremenskom periodu i u tom pogledu možemo da prepoznamo pet faza koje karakterišu čitav proces:

1) Faza konflikta-početna faza se rađa samim izbijanjem konflikta koji narušava medjuljudske odnose. Izvornik konflikt se čak, može zaboraviti, ali izvorne težnje koje su se tom prilikom javile ne jenjavaju i polako se usmeravaju ka odabranom zaposlenom koji će se pretvoriti u žrtvu.

2) Faza agresivne eskalacije- početna agresivnost pretvara se u pravu torturu žrtve, koju prate razne manifestacije zlostavljanja. Razna poniženja, pretnje, mučenje, širenje glasine kod žrtve izazivaju osećanje poniženosti, straha, osećanja manje vrednosti, gubitak profesionalnog i ličnog dostojanstva.