DOPISNICA IZ BANATA 225 - Ljubomir Živkov: Strah i nada

Sveti Nikola, kao i Božić, kao i Uskrs, ne dolazi nenajavljen, nenagovešten, popa dolazi da sveti vodicu, soba i foruuz dan ranije pomazani, firange čiste, ćilimovi na krevetima zategnuti kao ćebad u vojničkoj spavaoni uoči smotre, popu ljubiš uruku, crkvenjaka kako ispadne, sluga Božiji baš ne dopušta da ga deca zaista cmoknu, pogladi ih drugom rukom po kosi i zapravo izmakne nadlanicu koja naspram crnog rukava podseća na podmešeno testo: neizrađen, govorila je moja baba za svakog pridošlicu iz grada, kad bi se svi počeli diviti kako neko može da ostane toliko mladolik i držeć, ovo je važilo i za sveštenika, jakože i za sve druge koji nisu bili paori ili kovači; za popu je službeni otpozdrav isto što je i salutiranje za višeg oficira, koji je napravio laki i zapravo nehajni kratež od pozdrava, ostajući još uvek u okviru pravila službe, i moj baba, kad bi trebalo da se prekrsti, učinio bi to brzo i svedeno, kao da se prekrstio milijardu puta, pa je u ponavljanju našao najkraći i najbrži put da nakratko i ovlaš budu dodirnuta sva četiri propisana markera, kao da nevidljivim kanapom vezuje čvor, nikad nisam popu Marjana vidio u civilu, a kuća mu na pola puta od naše kuće do škole, pored nje prolaziš kad ideš u dućan, išao kod Batike ili kod Čikice, ako ideš kod tetka Milene, opet moraš pored popine kuće, ako ideš na Tamiš, isto, di ti je džep na mantiji, di su ti makaze kojima treba da sečeš jezik svima decama koja pcuju, i kako ti znaš ko je pcovao, na mantiji nema džep, za pojas oko struka nema zadenute makaze, kao što su hajduci imali kuburu ili kakav kraći bodež zariven u metalnu tašku, ne klati mu se ni na boku nikakav vodir u kojem bi stajale makaze, u sobi još dugo pošto su popa i pojac otišli ostaje miris tamjana, garancija da ćemo uskoro biti svečari, kad se ceo dan i celo veče niko neće dići od astala izgovarajući vekovni poklič “ajde, da se radi”, neće niko od gostiju kazati čak ni “pa da idemo mi lagano, sutra se radi”, zato što je zima, zato što je mraz, kasno svanjiva, a čišćenje štale i muža krava i nisu neki poso.

Deda Steva Kurjački tvrdi, ozbiljan, da je Sveti Nikola bio alas, kako ti znaš, Stevo, pa zato što je iza njega uvek voda, nisi primetio? Jeste iza Svetog Nikole uvek voda, ali Steva (koga tako i oslovljavam, a zet je moga dede) je još pre nekoliko godina umeo da uzdahne i da nostalgično kaže: “Blago tebi, Bato… kad je tvoje dupe kod tebe!” – “A di je tvoje?!” – “Tebi na nos!” – “Av Stevo, što si taki!”

Ali jeste Steva bio taki, moju babu, koja nije bila krupna, pa ni mnogo visoka, kad bi napokon i ona sela u stolicu sa okruglim drvenim naslonom, uzme zajedno sa stolicom i hoda brzo po sobi zamahujući kao da će je izručiti na krevet prekriven ćilimovima koje je tkala u Orlovatu, kao što se izvrne korpa kukuruza kad bude dodata onom ko puni kotarku, baba bi se držala za rukohvate kao da je na ringišpilu, u crnim pačnama možda najmanjeg broja, av, Stevo, nečitav si bio, i osto!

Dobro je imati barem dvojicu deda ako imaš četiri ili pet godina, moj deda me je hrabrio da noću nema ništa što nema i danju, dok sam od deda Steve upozoren da nejdem nigdi kad se smrkne, a i ako idem, da gledim dobro jel iza duda ima nekog, ko ne može ceo da se sakrije, može da bide i samo neka kera, veća od mene, a može da bide i ono najstrašnije, pa šta je to, Stevo, to ti je masna baba, samo da na nju ne naiđeš! U Farkaždinu i u celom srezu nije viđen nijedan vampir, ni duh, govorkalo su da su nekog vijale bele, ali svaki vijani utekao im je, a od stra nije umeo posle da ih opiše ni u grubim crtama, žrtve su većinom bile pokojne, ali se ne zna jesu li im bele tom njinom bežanijom skratile vek, Steva ih nije pominjao, kasnije sam pomislio da je u njegovoj estetici, tada je imao pedesetak godina, masna baba bila nepoželjan oblik, a za mene je, uz furkućicu, bila prvo mitsko, onostrano stvorenje, koje vreba u mrkloj noći i od kojeg sam sve do polaska u školu zaista imao zort.

--------------

[stojavojcanin]

Ovim pričama se vratim u detinjstvo! Hvala na predivnim pričama!

[cvetoljubpajic]

Mir Boziji i hristos sse rodi ... nema sta bih komentarisao, osim da se danasnja deca nemogu poplasiti pricama iz nasih vremena . Pozdrav iz ravne posavine.Ziv izdrav nam bio LJ