filmov
tv
Rodoslavci: Svetosavlje – duše vid
Показать описание
Label and copyright: Godina u kojoj princ Vladislav, drugi sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk Nemanjin, gradi Mileševu, ona je u kojoj i sveti Sava u Nikeji dobija saglasnost za osnivanje samostalne srpske arhiepiskopije.
Tako sveta lavra Nemanjića, nastaje na obali Mileševke, 1219. u vreme kada Srbija, kraljevina, dobija i svoju samostalnu crkvenu organizaciju. Istoričari beleže da je srpsku državnu misao tog doba fizički stvorio Nemanja, a intelektualno – Sava.
Taj monah, član srpske vladarske porodice, koji je odbacio i prinčevsku krunu i dvor, helenskog vaspitanja i slovenskog žara, planirao je i razradio put utemeljenja mlade nemanjićke države i sav svoj trud usmerio ka delima bogougodnim, veri Hristovoj, čovekoljublju i prosvetiteljstvu.
Sačinio je i zbornik crkvenih i građanskih zakona – Zakonopravilo ili Nomokanon, koje je, praktično, prvi srpski ustav. Čovek skromnosti, krotkosti, dobrodušnosti, mira i duboke pažnje, putovao je i poučavao, dobijao pobede bez bitaka, plenio milosrđem, uspostavio vizantijski kulturni obrazac, u jelinsko-slovenskom tumačenju smisla života i sveta, a bio izuzetno poštovan i na Istoku i na Zapadu.
Ostalo je zabeleženo da su ga i vladari muslimanskih zemalja posebno cenili i skupoceno darivali – tako je, recimo, od saracenskog sultana u Damasku, dobio ikonu Majke Božije Trojeručice, koju će pokloniti Hilandaru.
Poštovanje koje je stekao za života, po smrti je preraslo u izvanredan opštenarodni kult, a Mileševa, u kojoj su njegove mošti počivale gotovo 360 godina, ostala je verni čuvar tog i takvog svetosavlja, koje pre svega uči čovečnosti i dobroti i etičnost postavlja u temelje svih oblika ljudske uzajamnosti.
Svetog Savu je narod počeo da slavi kroz predanja, a crkva službom, još u 13. veku. Postao je luča jedinstva, nade i prosvetiteljstva…
Pominju se školske proslave Sv. Save, početkom 18. veka, među Srbima van Srbije, u nekim mestima u Sremu, a pre svega u Sremskim Karlovcima, na tlu tadašnje Habzburške monarhije, gde, srpski narod, u klimi prosvećenosti, a zahvaljujući Karlovačkoj mitropoliji i državnim privilegijama, u školama o Savindanu, praznuje, i učenici se mole velikom srpskom prosvetitelju.
Pre nego što je Srbija, 1815. godine, postala kneževina, zabeleženo je da je u Karađorđevoj Velikoj školi u Beogradu, postojalo zvono sa izlivenim Savinim likom, ali će proslava Savindana početi kasnije.
Kada će i kako u Srbiji Sveti Sava postati patron škola i prosvetitelja, a Savindan školska slava i ko su prvi dobitnici Svetosavske nagrade, u emisiji „Svetosavlje - duše vid״.
Urednik: Jelena Božović
Snimatelj: Duško Perić
Montaža: Goran Damljanović
Radio televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
Tako sveta lavra Nemanjića, nastaje na obali Mileševke, 1219. u vreme kada Srbija, kraljevina, dobija i svoju samostalnu crkvenu organizaciju. Istoričari beleže da je srpsku državnu misao tog doba fizički stvorio Nemanja, a intelektualno – Sava.
Taj monah, član srpske vladarske porodice, koji je odbacio i prinčevsku krunu i dvor, helenskog vaspitanja i slovenskog žara, planirao je i razradio put utemeljenja mlade nemanjićke države i sav svoj trud usmerio ka delima bogougodnim, veri Hristovoj, čovekoljublju i prosvetiteljstvu.
Sačinio je i zbornik crkvenih i građanskih zakona – Zakonopravilo ili Nomokanon, koje je, praktično, prvi srpski ustav. Čovek skromnosti, krotkosti, dobrodušnosti, mira i duboke pažnje, putovao je i poučavao, dobijao pobede bez bitaka, plenio milosrđem, uspostavio vizantijski kulturni obrazac, u jelinsko-slovenskom tumačenju smisla života i sveta, a bio izuzetno poštovan i na Istoku i na Zapadu.
Ostalo je zabeleženo da su ga i vladari muslimanskih zemalja posebno cenili i skupoceno darivali – tako je, recimo, od saracenskog sultana u Damasku, dobio ikonu Majke Božije Trojeručice, koju će pokloniti Hilandaru.
Poštovanje koje je stekao za života, po smrti je preraslo u izvanredan opštenarodni kult, a Mileševa, u kojoj su njegove mošti počivale gotovo 360 godina, ostala je verni čuvar tog i takvog svetosavlja, koje pre svega uči čovečnosti i dobroti i etičnost postavlja u temelje svih oblika ljudske uzajamnosti.
Svetog Savu je narod počeo da slavi kroz predanja, a crkva službom, još u 13. veku. Postao je luča jedinstva, nade i prosvetiteljstva…
Pominju se školske proslave Sv. Save, početkom 18. veka, među Srbima van Srbije, u nekim mestima u Sremu, a pre svega u Sremskim Karlovcima, na tlu tadašnje Habzburške monarhije, gde, srpski narod, u klimi prosvećenosti, a zahvaljujući Karlovačkoj mitropoliji i državnim privilegijama, u školama o Savindanu, praznuje, i učenici se mole velikom srpskom prosvetitelju.
Pre nego što je Srbija, 1815. godine, postala kneževina, zabeleženo je da je u Karađorđevoj Velikoj školi u Beogradu, postojalo zvono sa izlivenim Savinim likom, ali će proslava Savindana početi kasnije.
Kada će i kako u Srbiji Sveti Sava postati patron škola i prosvetitelja, a Savindan školska slava i ko su prvi dobitnici Svetosavske nagrade, u emisiji „Svetosavlje - duše vid״.
Urednik: Jelena Božović
Snimatelj: Duško Perić
Montaža: Goran Damljanović
Radio televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!