Ja sam penzionerka koja je sve postigla u zivotu sto je zelela ali nista preterano. Ali sam mnogo radila i razbolela se kad sam otisla u penziju. Onda sam se lecila i izlecila posle 5 godina. Sada nemam sta da radim jer mi je sada sve dosadno osim da uredjujem svoju kucu i dvoriste. Ali imam previse slobodnog vremena. Citam ali mnogo sam vec procitala. Ne volim vise da se druzim, vise volim da sam sama. Da li sam volela sve sto sam radila. Nisam o tome ni razmisljala jer zivot nekada ne moze da skrene drugim putem od onoga kakve imas mogucnosti i kakve imas obaveze prema sebi i drugima jer nismo sami imamo i ljude koji zavise od nas i zbog kojih se trudimo da i njima bude dobro. Zivot nije jednostavan. Ja sam postala doktor nauka zato sto je to bio moj put kao moja sudbina a ne zato sto sam bila vazna ili slavna. Bila sam i profrsor zato sto je to meni izaslo na put kao najbolje moguce rsenje. Jako je tesko biti ptofesor i tesko je u tome uzivati i biti srecan nego taj zadatak moras da obavis ispravno inace mira neses imati nikada. Imala sam i muza teskog alkoholicara ali ga nisam ostavila jer da sam ga ostavila niti bi ja bila mirna da on propadne niti bi deca bila mirna da mu okrenu ledja. Ko bi voleo takvu situaciju ali da sam se razvela ubedjena sam da mira ne bih imala jer bi muz propao. Ovako je posle 45 godina pristso da se leci i izlecio se uz pomoc porodice i sada ga svi vole. Nije sve tako jednodtavno u zivotu kao sto adtrolozi govore. Sidbina i obaveza koju dusa preuzme na sebe pre nego sto se rodi imaju veliki uticaj na zivot.
ljubica
Volim da putujem, nisu to nikakva egsoticna mesta, to su nase planine i gradovi🤗a Vama od srca hvala❤
Shirleysanja
Svako ko se rodi nosi u sebi i trenutak kad shvati da svoje odluke treba sam da donosi.Taj trenutak se prepozna kad tad. Naravno ima i nenormalnosti kod odredjenih ljudi ali generalno vecina prepozna taj trenutak u svom životu .Razlog što to nosimo svi u svojim životima je zbog toga što roditelji su na silaznoj putanji svog života a mi na uzlaznoj oni zavrsavaju svoj život a mi počinjemo da ga živimo i sasvim je prirodno da to imamo u sebi.Voleo bih da budem humanitarni radnik da pomažem ljudima koji su u problemu dal materijalnom ili nekom drugom vidu pomoci ljudima i to i sad činim .Puno pozdrava uspeha u daljnjem radu i životu ❤
Draganbobc
Volela bih da se bavim untrasnjim enterijerom, uredjenjem❤️❤️
zoricabecelic
Волела бих да се бавим уметношћу 🌿🦚🦋🦚🌿
Веснааа
Ako se izuzmu fiksni troškovi na mesečnom nivou, volela bih da živim u kolibi od drveta na planini Goliji (tu su moji koreni)i od onog što je priroda dala i što sama proizvedem.Stremim tome i već vidim sebe ubrzo, već se tome radujem
BiljanaStakovic
Sviđa mi se ovakav način rasuđivanja.
rajkodrakulic
Veći dio radnog vijeka bavila sam se istraživanjem mora. Poslije sam malo previse otisla u administraciju, ali sada u penziji mogu u njemu uzivati. Mada, voljela bih jos malo i nekoga poučiti i prenijeti moje znanje.
SanjaKrca
Postovana gdo Radmila, sta ako smo odvojeni od duse i uopce neuspjevamo cut sta ona kaže ? Jako bi voljela doci u kontakt s njom s mojom dušom
